|
Priča o
Dimetovoj karijeri sve je samo ne kliše. U njoj nema hoda po udobnim,
utabanim stazama, rutine u edukaciji, opštih mesta o prvim koracima,
mistifikacija o profesionalnoj disciplini, konvencionalnih epizoda ili
anegdota. Bio je to, naprotiv, dug, neobičan i bolan put, otpočet kasno,
prevaljivan dugo, put ispunjen verom u sebe i svoju muziku i – iznad
svega – neugasivom strašću za pevanjem. (...) Ako u toj priči postoji
išta prepoznatljivo, onda je to matrica o poznoj vokaciji, povest o
umetniku koji je svoj dar, i autentičnu potrebu da ga ispolji, otkrio
relativno kasno, prihvatio ga strasno, razvio brzo i ostao mu zanavek
odan.
Prolog
(...) Vreme
koje je ovom trenutku prethodilo, bilo je u Dimetovom životu ispunjeno
velikim brojem raznovrsnih aktivnosti, u neverovatnom dijapazonu od
živopisnih i veoma izazovnih, do suvoparno konvencionalnih - od
mladalačke žeđi za pozornicom i izletom u svet dramske glume (uz
nekoliko manjih uloga na profesionalnoj sceni, uključujući i neka od
glavnih beogradskih pozorišta), te sitnih trgovačkih i barmenskih
poslova - sve do uspesnog činovničkog rada na prodaji polisa osiguranja.
(...) Ove godine prividnog lutanja ostavile su, međutim, važan trag: uz
urođenu muzikalnost i snažnu ekspresivnost, i uz tehniku stečenu
pevačkim usavršavanjem, taj trag postao je kvalitet od značaja – širina
životnog iskustva i poznavanje ljudske prirode obogatile su Dimetovu
interpretaciju, unoseći u nju i dubinu razumevanja i kompleksniju
emocionalnost.
Toskana 1993.
(...)
Središnju tačku u Dimetovoj umetničkoj obuci i razvoju predstavljao je
susret i rad s Gaetanom Bardinijem, poznatim italijanskim tenorom
starije generacije. Na put u Toskanu Dime se u martu 1993. otisnuo grlom
u jagode: s velikim entuzijazmom, ali i s tanušnim budžetom dovoljnim za
jedva nekoliko nedelja boravka i treninga. Bardinijeva zainteresovanost,
pedagoški stav i velikodušnost otklonili su, međutim, vrlo brzo svaku
neizvesnost te vrste – usledili su meseci intenzivnog, neprekidnog rada
i prijateljstva. Poznanstvo sa starim majstorom, sećanje na njegovo
gostoprimstvo i – naročito – preneti deo nepreglednog znanja i iskustva
predstavljaju neprocenjivu vrednost u Dimetovoj umetničkoj biografiji.
Osim onog najvažnijeg – prvih tajni belkanto pevanja - on je od
Bardinija dobio još nešto, takođe dragoceno: svest o trnovitosti puta
kojim je krenuo. (...)
Prvi javni nastup u
Italiji
Posle
solidnog iskustva stečenog na brojnim solo koncertima na beogradskim
scenama (pre svega u prostorima s velikim ugledom u oblasti kamerne
muzike, kao što su Paviljon »Cvijeta Zuzorić«, Galerija SANU, Narodni i
Etnografski muzej...), Dime je svoj prvi međunarodni javni nastup imao
na Siciliji 1997. Među pohvalama stručnjaka i ohrabrenjima kolega,
najsnažnije su odjeknule reči podrške profesora Kataldi Tasonija: »Moraš
doći do najvišeg tehničkog nivoa... takvog da tvoje pevanje bude
evropski solidno – dobro. (...) Da li ćeš biti veliki pevač, to niko ne
zna: nijedan pevač nije bio veliki dok to nije postao!« Dime je ove reči
dobro upamtio. (...)
Proleće 1999.
(...) Još
jedan važan, možda ključni korak napred u Dimetovoj edukaciji/karijeri
predstavljali su časovi s Oliverom Jovanović, učenicom čuvene Biserke
Cvejić, držani u kratkim intervalima između vazdušnih napada NATO, u
najtežim danima kroz koje je njegova zemlja prolazila, kada se muzika
mešala sa sirenama i eksplozijama bombi koje su padale po Beogradu.
(...) Dobre posledice ovog rada donele su nove, sve zrelije nastupe i
uspehe, uključujući i koncerte u Narodnom pozorištu u Beogradu (...)
Jedan izlet u popularnu
muziku
Sudelovanje na festivalu popularne muzike Sunčane skale 2002 u
Herceg Novom s duetskom pesmom »Sta cu tebi ja« nije predstavljao samo
primer kako je jedan višegodišnji fenomen sa svetske muzičke scene
(trend zajedničkih nastupa umetnika iz oblasti popularne i ozbiljne
operske muzike) dospeo i u ove prostore, već i dokaz da Dimetova boja
glasa i tembr nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Još jednu potvrdu ovoga
predstavlja i titula najboljeg dueta za 2002/2003 godinu koju su s ovom
pesmom poneli Dime i Dzo (pop pevac iz grupe »Nocne ptice«).
Zalog budućnosti
(...)
Skrenimo na kraju pažnju na jedan paradoks: Dimetova dosadašnja karijera
predstavlja istovremeno priču o jednom snažnom umetničkom razvoju,
pozitivnom procesu koji se, međutim, slučajno ili ne, poklopio s
decenijom destrukcije kakvoj je namučeno i na kraju uništeno srpsko
društvo bilo izloženo tokom poslednje decenije prošlog veka. Prve godine
novog stoleća – i novi zamah tog umetničkog razvojnog procesa – donele
su sa sobom najveće plodove dosadašnjeg mukotrpnog rada i usavršavanja.
I još značajnije: perspektivu daljeg razvoja i novih uspeha, kao dokaz
da slučaj Dime ne predstavlja samo eskapističku potragu za
spasom od mraka devedesetih godina u njegovoj sredini. Neka zalog te
vizije budu reči koje je Vinko Šale, jedan od najblizih prijatelja slavnog tenora Marija Del
Monaka, izgovorio pošto je čuo Dimetovo pevanje: »Ja nikad nisam slušao
ništa slično. (...) Šta čekaš? U Italiju, u svet!« |
